Kancelarija za inkluziju Roma je realizacijom projekta  Poboljšanje zaposlenosti Roma u AP Vojvodini  obezbedila otvaranje prvih deset firmi u Vojvodini.

Kancelarija za inkluziju Romaje u februaru ove godine pokrenula projekat „Poboljšanje zaposlenosti Roma u AP Vojvodini“. Projekatu trajanju od dve godine je vredan 237.749 evra, koji sufinansira Evropska unija, a partnerna projektu je Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Vlade Vojvodine.

Osnovni cilj projekta Poboljšanje zaposlenosti Roma u AP Vojvodini je  unapređenje društveno ekonomskog razvoja i društvena inkluzija romske zajednice u Vojvodini.  Specifičan cilj projekta jeste stvaranje novih mogućnosti za zapošljavanje za članove Romske nacionalne zajednice u AP Vojvodini, putem povećavanja motivisane radne snage koja ima neophodne kvalifikacije u sektoru proizvodnje i uslužnoj delatnosti. Projekat će se realizovati u 20 opštini, a to su: Novi Kneževac, Kikinda, Sombor, Apatin, Kula, Bečej, Žitiste, Odžaci, Srbobran, Žabalj, Zrenjanin, Novi Sad, Beočin, Inđija, Ruma, Pećinci, Pančevo, Kovin, Bela Crkva i Senta.

Ovom prilikom  Kancelarija za inkluziju Roma AP Vojvodine je podržala romske preduzetnike pri otvaranju 10 firmi. Preko programa samozapošljavanja romski preduzetnici će dobiti svu neophodnu kancelarijsku opremu, koja podrazumeva logo firme, pečat, web sajt, kompijuter i multifunkcijski uređaj. Osim logističke podrške, obezbeđena je i tehnička podrška, odnosno, usluge knjigovodstvene agencije  u prvih šest meseci poslovanja. Celokupan rad firme će u prvih šest meseci pratiti mentori.

Direktor Kancelarije za inkluziju Roma, Duško Jovanović će ovom prilikom uručiti 16 subvencija u iznosu od 3.200 000,00 dinara za 10 novootvorenih firmi.

Početkom sledeće godine se očekuje otvaranje još deset firmi na teritoriji AP Vojvodine. Zainteresovane osobe za pokretanje sopstvenog biznisa će uskoro  moći da počnu  sa prijavljivanjem. Angažovani mentori će biti na raspolaganju, kad je u pitanju obuka i pisanje poslovnog plana.

Kancelarija za inkluziju Roma je izašla u susret i osobama, koje nisu zainteresovane da otvore firmu, već da se usavrše ili se osposobe za neko novo zanimanje. Kancelarija će sredinom februara organizovati obuke za različita zanimanja za 150 osoba širom Vojvodine.

Proces akreditacije se sprovodi prema Zakonu o regionalnom razvoju Republike dok su uslovi i kriterijumi akreditacije regulisani Uredbom o utvrđivanju uslova, kriterijuma i načina akreditacije za obavljanje poslova regionalnog razvoja i oduzimanja akreditacije pre isteka roka.
Akreditacija regionalnih razvojnih agencija se sprovodi radi uspostavljanja pravnog i institucionalnog okvira za planiranje, organizovanje koordiniranje i realizaciju razvojnih aktivnosti u cilju osiguranja kvaliteta i održivosti institucija koje se bave regionalnim razvojem u skladu sa Zakonom.

Na ovaj način, akreditovanim agencijama se poveravaju državni poslovi, odnosno sprovođenje razvojnih projekata i aktivnosti koje se finansiraju iz budžeta Republike i drugih izvora u skladu sa Zakonom. Osim toga, akreditovana agencija predstavlja interes regiona u odnosima sa Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj, sarađuje sa jedinicama lokalne samouprave u pripremi i primeni lokalnih razvojnih planova, obavlja poslove međunarodne, prekogranične i međuopštinske saradnje iz svoje nadležnosti i vodi informacioni sistem od značaja za region.
Prva akreditacija se dobija na period od dve godine, nakon čega sledi proces reakreditacije.

RRA Zlatibor Užice je druga po redu razvojna agencija sa teritorije regiona Šumadije i Zapadne Srbije, koja je akreditovana. Prva akreditovana regionalna agencija iz ovog Regiona je Regionalna agencija za prostorni i ekonomski razvoj Raškog i Moravičkog okruga iz Kraljeva.

Kao jedina akreditovana Regionalna razvojna agencija na prostoru Bačke, razvojna agencija Bačka će svim zainteresovanim lokalnim samoupravama, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i obrazovnim institucijama kroz svoje delovanje omogućiti učešće u programima koje sprovodi Nacionalna agencija za regionalni razvoj, a koji su od značaja za socio-ekonomski razvoj Bačke.

O značaju ovog projekta i studije govorili su Vladimir Dodić, direktor Regionalnog centra za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, Ljiljana Stanković, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu i Igor Novaković, predsednik gradske opštine Palilula. Glavni cilj projekta, prema rečima Vladimira Dodića, rukovodioca projekta, jeste podrška ravnomernom regionalnom razvoju u Srbiji kroz podsticaj i podršku inovacionim aktivnostima u MSP Niškog regiona.

’Situacija u privredi je dosta teška i ima dosta problema, istakao je Dodić i objasnio ’naš tim eksperata i profesora univerziteta, obišao je oko 300 preduzeća i nakon obrađenog upitnika urađena je studija koja će nam omogućiti uvid u trenutnno stanje naše privrede. Projekat traje dve godine pa planiramo da radimo na inovacijama tako da rezultat toga bude i transformacija našeg regionalnog centra u Inovacioni centar. Vrednost projekta je oko 154.000 evra. Prema rečima prof. dr Ljiljane Stanković, koja je i prezentovala ova istraživanja, oko 300 preduzeća u našem regionu je spremno na inovacije.

’Inovacije su faktor konkurentnosti podjednako važan na globalnom, ali i na domaćem tržištu. Sposobnost zemlje da održi privredni rast i konkurentnost leži u aktiviranju inovacija i učenja. Otuda inovacije predstavljaju izazov za svaki biznis, a posebno za one koji su izloženi međunarodnoj konkurenciji, rekao je Igor Novaković, predsednik opštine Palilula, na prezentaciji Studije.

U poređenju sa evropskim zemljama, inovacioni potencijal u privatnom sektoru Srbije je u gorem položaju u pogledu pristupa tržištu, izvorima finansiranja i investicijama u istraživanje i razvoj novih proizvoda. Radi stvaranja klime koja će podsticajno delovati na inovacione procese, u Srbiji funkcioniše nacionalni inovacioni sistem kao kompleksan sistem većeg broja relevantnih institucija i sektora u koji su uključeni Vlada, finansijski sektor, sistem obrazovanja, tržište rada i naučnotehnološke organizacije i istraživačke institucije. Njihove aktvnosti treba da budu usmerene na postizanje specifičnih ciljeva kroz efikasnu primenu javnih instrumenata, istaknuto je na prezentaciji studije.

Gradska opština Palilula pokazala je veliko interesovanje za izradu ove studije. Ovim povodom je potpisan i sporazum o saradnji Regionalnog centra i Opštine Palilula, kojim se reguliše realizacija dva projekta: ’Povećanje konkurentnosti privrede niškog regiona stimulisanjem inovativnih aktivnosti sektora MSP’ i projekat ’ Kako poslovati sa EU’, koji su deo prekogranične saradnje između Grada Niša i optšine Pernik u Bugarskoj.

 Ciljevi projekta

- Kreiranje novih mogućnosti za zapošljavanje i smanjenje depopulacije ruralnih područja Srbije. Minimum 300 novih radnih mesta za lokalne žene. Očekuje se da će depopulacija ruralnih oblasti koje učestvuju u projektu biti usporena ili zaustavljena.

- Unapređenje standarda kvaliteta u proizvodnji, pakovanju i marketingu autentičnih i tradicionalnih srpskih rukotvorina.

- Prodaja/ukupan promet tradicionalnih rukotvorina kroz mrežu biće uvećan za najmanje 20%. Očekuje se i veće zadovoljstvo kupaca.

- Istraživanje mogućnosti umrežavanja i podrška saradnji među članicama Etno mreže, zainteresovanim institucijama i učesnicima u lancu ponude i potražnje, posebno sa turističkim sektorom.

 Finansijer projekta:

Evropska unija i Delegacija evropske unije u Republici Srbiji kroz RSEDP2 program.

Partneri na projektu:

- NALED – Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj

- Turistička organizacija Beograda

- Fakultet primenjenih umetnosti, Beograd

- Opštine Golubac, Kladovo, Negotin, Veliko Gradište, Zaječar

 Uticaji projekta:

- Uspostavljanje Etno mreže kao profesionalne krovne organizacije koja podržava lokalne inicijative i proizvođače.

- Etno mreža postaje baza resursa za zajedničku promociju, lobiranje i razmenu iskustva, obezbeđivanje mogućnosti za komercijalni razvoj za proizvođače, kupce i institucije.

- Kulturna baština i kreativnost lokalnih proizvođača su konkurentska prednost u razvoju komercijalnih proizvoda (najmanje tri nova proizvoda).

- Inovativni marketinški modeli i alati za promociju rukotvorina pripremljeni i realizovani kroz mrežu.

- Uspostavljanje profesionalnog trening centra za obuku koji pomaže proizvođačima da dostignu visoke standarde kvaliteta.

- Veb sajt sa onlajn prodavnicom.

 Nagrađene autorke najboljih minijatura

 U galeriji Narodne banke Srbije u Beogradu, od 29. decembra 2011. do 20. januara 2012. godine održana je izložba rukotvorina pod nazivom “100 žena – 100 minijatura”. Ideja Etno mreže je da izložba, koja se održava po drugi put – ove godine kao jedna od aktivnosti u okviru projekta “Zapošljavanje u ruralnim područjima” – postane tradicionalna. Glavni cilj je osnaživanje udruženja proizvođača rukotvorina u partnerskim opštinama istočne Srbije, podsticanje njihove kreativnosti i podrška (samo)zapošljavanju žena iz ruralnih, manje razvijenih predela.

Na svečanoj dodeli nagrada autorkama najboljih minijatura, 18. januara, Sofija Arsić, stručni koordinator Etno mreže, istakla je značaj učešća žena iz cele Srbije na jednoj ovakvoj manifestaciji. Stručni žiri, koji su činili dizajneri Etno mreže i stručnjaci sa Fakulteta primenjenih umetnosti, odlučivao je o četiri najbolje minijature, dok je počasni žiri doneo odluku o najboljoj mladoj autorki. Njima su uručene novčane nagrade u iznosu od po 1.000 evra, koje predstavljaju podsticaj za dalji rad i usavršavanje.

Nagradu stručnog žirija za najbolju minijaturu urađenu u tehnici veza dobila je Zorica Jovanović iz Boljevca, za necanu čipku nagrađena je Gordana Vidanović iz Bele Palanke, dok je u kategoriji tkanja najbolja bila Evica Đurić iz Velikog Gradišta. Priznanje u kategoriji pustovanja vune dobila je Ljiljana Mišetić iz Odžaka. Za najboljeg mladog autora počasni žiri proglasio je Danijelu Arađanski iz Kikinde.

Uspostavljen okvir za regionalnu saradnju na prostoru Raškog i Moravičkog okruga kao jedan od ključnih ciljeva koji je podržan donatorskim sredstvima. Naime, na prostoru Raškog i Moravičkog okruga ranije nije postojala institucija koja je na efikasan način objedinjavala potrebe opština i gradova, poštujući princip participativnog učešća institucija, organizacija i pojedinaca. Pored toga naglasila bih i značaj sticanja statusa akreditovane razvojne agencije u skladu sa Zakonom o regionalnom razvoju.

Šta Vam je do sada predstavljalo najveći izazov u radu?

Saradnja sa opštinama i drugim razvojnim institucijama i organizacijama kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou postavila je okvir za zajednički rad i usaglašavanje zajedničkih aktivnosti u procesu razvoja regije i njene prepoznatljivosti i izvan nacionalnih granica. Proces i dalje traje i predstavlja izazov za sve zaposlene u Razvojnoj agenciji u smislu uspostavljanja novih i unapređivanja postojećih funkcionalnih veza sa ustaljenim administrativnim aparatom koji se polako, ali sigurno uvodi u proces strateškog planiranja u širem, regionalnom kontekstu.

Šta je do sada sve urađeno i postignuto i koji su Vam naredni najvažniji ciljevi?

Uspehom Agencije smatram pre svega završetak neophodnih dokumenata, socioekonomske analize, strategije, plana razvoja neophodnih za dalje usaglašavanje potreba svih činilaca regionalnog razvoja Raškog i Moravičkog okruga. Jačanje kapaciteta zaposlenih u saradnji sa svim zainteresovnim stranama je takođe preduslov za bolje razumevanje procesa regionalnog razvoja. Prioritet u narednom periodu odnosi se na realizaciju Plana regionalnog razvoja i usaglašavanje ciljeva i prioriteta sa Nacionalnim planom regionalnog razvoja. Takođe jedan od ciljeva je i jačanje saradnje sa privrednicima kao glavnim pokretačima i nosiocima privrednog razvoja u cilju unapređenja konkurentnosti regije. Potrebno je i uspostavljnje saradnje sa srodnim međunarodnim institucijama u cilju razmene iskustava i primene dobre prakse uvažavajući različitost teritorija.

U sastavu skupštine imate čak osam institucija. Da li je ponekad zahtevno koordinirati toliki broj struktura i kako rešavate potencijalne situacije nesuglasica? Kako se postiže pravi balans i kompromis medju partnerskim institucijama?

RRA je otvorena za saradnju sa svim institucijama, organizacijama, pojedincima svima onima koji doprinose društveno-ekonomskom razvoju Raškog i Moravičkog okruga. Najveći je izazov da sve dobre inicijative na jedan funkcionalan, efikasan način objedinimo i podržimo. Naše dosadašnje iskustvo pokazuje da su naši osnivači spremni  da preduzmu zajedničke akcije koje će dovesti do intenzivnije promocije postojećih potencijala, učiniti teritoriju vidljivom i prepoznatljivom za buduća ulaganja. Pred nama je dalji dijalog i konstantno usaglašavanje potreba i stvaranje novih i jačanje postojećih funkcionalnih veza kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou i šire, uz postovanje međunarodno priznatih vrednosti.

Model regionalnog razvoja kroz razvojne agencije poput Vaše je nešto što se u Evropi primenjuje već nekoliko godina unazad kao jedan od najuspešnijih pristupa ravnomernom ekonomskom i društvenom razvitku. Šta su po Vama najveće prednosti ovako decentralizovanog sistema razvoja i kakva je uloga samih agencija unutar njega?

Realizacija ciljeva regionalnog razvoja podrazumeva poštovanje principa razumevanja, partnerstva, poverenja, jednakih šansi za sve kao ključa za prepoznavanje lokalnih potreba i njihovo artikulisanje sa širim društveno ekonomskim interesima. U centru svih zbivanja je čovek, njegov potencijal, potrebe i mogućnosti koje su predmet svih planiranih procesa i unapređenja. Uloga agencije je da procese kooridnaira, usmerava, usaglašava, realizuje. Za uspešnu realizaciju zacrtanih ciljeva potrebna je posvećenost, otvorenost i razumevanje. Ključna je i spremnost lokalnih aktera da deluju zajedno. Veoma važno je i poštovanje napora svakog pojedinca ili organizacije da svojim učešćem obezbedi kontinuitet u razvojnim procesima, da predlaže, uspostavlja i stalno unapređuje svoj rad, organizaciju i okolinu u kojoj deluje i radi, inicirajući međusektorsku saradnju i dijalog.

Da li, i na koji način, saradjujete sa drugim agencijama u Srbiji ili regionu?

Proces formiranja regionalnih razvojnih agencija je u Srbiji traje već čitavu deceniju i nikako se ne mogu zanemariti ukupni resursi koji su do sada uloženi. Saradnja između agencija je ključna za unapređenje sistema planiranja i njegove efikasnosti i svega onoga za sta se razvojne agencija zalažu. Stepen saradnje koji trenutno postoji se  unapređuje i uključivanjem  novoosnovanih agencija u započete aktivnosti. Iako svaka od agencija prevashodno zastupa interese teritorije za koju je osnovana uspostavljaju se i međuteritorijalna/međuregionalna partnerstva u cilju realizacije širih socio-ekonomskih razvojnih interesa, pri čemu se međuregionalnost ne posmatra samo u nacionalnim granicama već i šire. Sve to govori koliko su svi procesi složeni, povezani, a akteri usmereni jedni na druge.

Da li eventualno imate neki uzor u agencijama iz okruženja ili ste sami sebi postavljali ciljeve i strategiju?

Individualni razvoj svake od agencija uslovljen je okruženjem i njegovim specifičnostima. Zadatak agencija je da specifične potencijale svoje regije predstave na najefikasniji način i koordiniraju njihov dalji razvoj u saradnji sa drugim regijama koje nisu samo definisane kao regije u nacionalnim okvirima već i šire. To umnogome obogaćuje njihovu međusobnu saradnju i potencira inovativnost u kreiranju projekata i aktivnosti. Iako postoje aktivnosti koje su identične i precizirane nacionalnim dokumentima, kao što je sektor usluga koje se preko Nacionalne agencije za regionalni razvoj sprovode u sektoru malih i srednjih preduzeća, istovremneno se u saradnji sa lokalnim i regionalnim činiocima razvoja radi na realizaciji i drugih potreba na regionalnom i međuopštinskom nivou. Jedan od uspešnih primera saradnje na regionalnom nivou je i projekat Unapređenja konkurentnosti drvoprerađivača na nivou Raškog i Moravičkog okruga koji sprovodimo u partnerstvu sa Srednjom šumarskom školom iz Kraljeva, Rageionalnom privrednom komorom Kraljevo, a u saradnji sa opštinama, gradovima i privrednicima Raškog i Moravičkog okruga.

Kakva je Vaša saradnja sa RSEDP2 i u čemu se ona sastoji?

Uspostavljena tehnička podrška od strane RSEDP II programa je efikasna i korisna u procesima razumevanja potreba, izgradnje kapaciteta i jačanja međusektorske i institucionalne saradnje na svim nivoima. Konkretno, set pruženih konsultantskih usluga u unapređenju znanja i razumevanja razvojnih procesa zaposlenih u agencijama i podrška ključnim činiocima razvojnih inicijativa na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou u efikasnom sprovođenju smernica regionalnog razvoja uspostavljenih u EU su važne komponente programa. Povezivanje i saradnja sa drugim medjunarodnim programima i inicijativama je dodata vrednost projekta koji potencira razvoj baziran na realnim osnovama uz otvoren dijalog i saradnju. Konsultantska podrška je Agenciji omogućila da na sistematičan način prikupi i obradi veliki broj podataka i da smernice za razvoj i unapređenje organizacione strukture u sprovođenju planskih aktivnosti. Ovakav vid koncentrisane i jasno usmerene podrške će svakako biti od značaja i u narednom planskom periodu.

Ko su sve partneri Vaše agencije i na koji način ste sa njima povezani?

Pozicioniranje RRA kao ključne institucije za realizaciju programa i projekata regionalnog razvoja podrazumeva formiranje širokih partnerstava sa jedinicama lokalnih uprava, naučno istraživačkim institucijama, privrednim komorama, nevladinim organizacijama, donatorskim programima, potencijalnim investitorima, privrednicima, državnim institucijama, drugim razvojnim agencijama.  Svi zajedno predstavljuju partnere u ostvarenju vizije da  Raški i Moravički okrug  postane inovativno-tehnološki region otvoren za nove preduzetničke ideje, poslove i partnerstva zasnovana na ljudskom kapitalu i efikasnosti institucija,  lako dostupna destinacija privlačna za nova ulaganja u privredu, industriju, poljoprivredu i turizam, koji deluje u skladu sa principima održivog razvoja, unapređenja kvaliteta života i uključenosti svih građana.

Šta je Vaš lični izazov i cilj, a šta biste izdvojili kao svoj dosadašnji najveći uspeh?

Uspostavljanje održivosti Regionalnih razvojnih agencija je ključni izazov za sve aktere regionalnog razvoja u Srbiji. To je izazov sa kojim se svakodnevno suočavam u svom radu. Međutim, osećaj pripadnosti jednom vremenu koje donosi pozitivne promene u načinu razmišljanja, stvaranja i saradnje, za mene predstavlja posebnu vrednost pa samim tim i odgovornost za sve buduće preduzete aktivnosti u domenu razvojnih inicijativa. Činjenica da privrednici, pojedinci i organizacije sa kojima saradjujemo prepoznaju našu poslovnost, posvećenost i entuzijazam dovoljno govori o stvaranju jedne otvorene i efikasne institucije koja ima podršku svojih osnivača, partnera i saradnika. Iz toga zaključujem da se samo zajedničkim naporom mogu pravilno valorizovati potencijali za razvoj teritorije i time doprineti kvalitetu života.

Imate li neku novogodišnju poruku kolegama iz drugih agencija?

Pored mnogo sreće na ličnom i poslovnom planu pozvala bih sve kolege na još jaču partnersku saradnju, zasnovanu na otvorenosti i poverenju.

Želimo vam svima mnog uspeha u ovoj godini!
Vaš,
RSEDP2 tim

O značaju ovog projekta i studije govorili su Vladimir Dodić, direktor Regionalnog centra za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, Ljiljana Stanković, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu i Igor Novaković, predsednik gradske opštine Palilula. Glavni cilj projekta, prema rečima Vladimira Dodića, rukovodioca projekta, jeste podrška ravnomernom regionalnom razvoju u Srbiji kroz podsticaj i podršku inovacionim aktivnostima u MSP Niškog regiona.

’Situacija u privredi je dosta teška i ima dosta problema, istakao je Dodić i objasnio ’naš tim eksperata i profesora univerziteta, obišao je oko 300 preduzeća i nakon obrađenog upitnika urađena je studija koja će nam omogućiti uvid u trenutnno stanje naše privrede. Projekat traje dve godine pa planiramo da radimo na inovacijama tako da rezultat toga bude i transformacija našeg regionalnog centra u Inovacioni centar. Vrednost projekta je oko 154.000 evra. Prema rečima prof. dr Ljiljane Stanković, koja je i prezentovala ova istraživanja, oko 300 preduzeća u našem regionu je spremno na inovacije.

’Inovacije su faktor konkurentnosti podjednako važan na globalnom, ali i na domaćem tržištu. Sposobnost zemlje da održi privredni rast i konkurentnost leži u aktiviranju inovacija i učenja. Otuda inovacije predstavljaju izazov za svaki biznis, a posebno za one koji su izloženi međunarodnoj konkurenciji, rekao je Igor Novaković, predsednik opštine Palilula, na prezentaciji Studije.

U poređenju sa evropskim zemljama, inovacioni potencijal u privatnom sektoru Srbije je u gorem položaju u pogledu pristupa tržištu, izvorima finansiranja i investicijama u istraživanje i razvoj novih proizvoda. Radi stvaranja klime koja će podsticajno delovati na inovacione procese, u Srbiji funkcioniše nacionalni inovacioni sistem kao kompleksan sistem većeg broja relevantnih institucija i sektora u koji su uključeni Vlada, finansijski sektor, sistem obrazovanja, tržište rada i naučnotehnološke organizacije i istraživačke institucije. Njihove aktvnosti treba da budu usmerene na postizanje specifičnih ciljeva kroz efikasnu primenu javnih instrumenata, istaknuto je na prezentaciji studije.

Gradska opština Palilula pokazala je veliko interesovanje za izradu ove studije. Ovim povodom je potpisan i sporazum o saradnji Regionalnog centra i Opštine Palilula, kojim se reguliše realizacija dva projekta: ’Povećanje konkurentnosti privrede niškog regiona stimulisanjem inovativnih aktivnosti sektora MSP’ i projekat ’ Kako poslovati sa EU’, koji su deo prekogranične saradnje između Grada Niša i optšine Pernik u Bugarskoj.

Na ovaj način, akreditovanim agencijama se poveravaju državni poslovi, odnosno sprovođenje razvojnih projekata i aktivnosti koje se finansiraju iz budžeta Republike i drugih izvora u skladu sa Zakonom. Osim toga, akreditovana agencija predstavlja interes regiona u odnosima sa Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj, sarađuje sa jedinicama lokalne samouprave u pripremi i primeni lokalnih razvojnih planova, obavlja poslove međunarodne, prekogranične i međuopštinske saradnje iz svoje nadležnosti i vodi informacioni sistem od značaja za region.
Prva akreditacija se dobija na period od dve godine, nakon čega sledi proces reakreditacije.

Regionalna razvojna agencija Bačka osnovana je 28. aprila 2010. godine u Novom Sadu u skladu sa Zakonom o regionalnom razvoju. Osnivači razvojne agencije su trinaest lokalnih samouprava sa teritorije Bačke: Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Bečej, Srbobran, Sremski Karlovci, Odžaci, Kula, Vrbas, Titel, Žabalj i grad Sombor, kao i pet privrednih subjekata Slovan progres – Selenča, Reciklažni centar Braća Ilić – Bačka Palanka, I2R d.o.o. Novi Sad, Evropski pokret u Srbiji – Novi Sad, Centar za organsku proizvodnju – Selenča.

Buduću ulogu i značaj Regionalne razvojne agencije Bačka pored njenih osnivača, prepoznala je i Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji koja je finansijski podržala izgradnju institucijalnih kapaciteta i funkcionisanje agencije do 2014.godine.

Kao jedina akreditovana Regionalna razvojna agencija na prostoru Bačke, razvojna agencija Bačka će svim zainteresovanim lokalnim samoupravama, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i obrazovnim institucijama kroz svoje delovanje omogućiti učešće u programima koje sprovodi Nacionalna agencija za regionalni razvoj, a koji su od značaja za socio-ekonomski razvoj Bačke.

Osnivačkoj skupštini su prisustvovali pored Regionalne razvojne agencije Srem koja je i bila inicijator ovog događaja, predstavnici Opštine Ruma, Sremskog upravnog okruga i Sremske privredne komore.

Ukazano je na to da su se ovakva udruženja u drugim sredinama pokazala kao servis preduzetnicama i preko njih su one imale lakši pristup sredstvima iz domaćih i ino fondova.

Emica  Vučković, predsednica Udruženja preduzetnica je izjavila da je udruživanje normativ za dalji razvoj i da treba iskoristiti sve prednosti koje ono nosi, jer se samo tako lakše mogu ostvariti zajednički  ciljevi, u većoj meri  uticati na dešavanja, a pre svega pomagati uzajamno. „Vreme je teško, borba je velika, ali se nadam da će sve preduzetnice koje su danas sa nama dobiti šansu. Cilj nije samo da se udružimo, nego i da ukažemo budućim preduzetnicama da ne treba sedeti kod kuće i čekati posao, nego da same nešto pokrenemo i da svim zainteresovanim damo informacije i budemo od pomoći“, navela je gospođa Vučković.

Sofija Arsić, stručni koordinator Etno mreže i idejni tvorac izložbe minijatura, zahvalila se svim partnerima na podršci i istakla značaj učešća žena iz cele Srbije na jednoj ovakvoj manifestaciji. Ona je rekla da cilj projekta ne bi trebalo da budu nagrade, već omogućavanje ženama da od izrade rukotvorina zarađuju za sebe i svoje porodice, a pozvala je i još mladih autora da se uključe u projekat i pokažu svoje veštine. Endru Hedi (Andrew Headey), šef III sektora operacija Delegacije EU u Republici Srbiji, naglasio je da je Evropska unija kroz program RSEDP2 uložila 226.000 evra kako bi podržala projekat zapošljavanja žena u ruralnim područjima.

 - U naredne dve godine, koliko traje projekat, očekujemo otvaranje 300 novih radnih mesta za žene, bar tri nova proizvoda i novi centar za profesionalnu obuku koji će pomagati ženama da unaprede proizvodnju i plasiraju svoje proizvode – rekao je g. Hedi.

 Stručni žiri, koji su činili dizajneri Etno mreže i stručnjaci sa Fakulteta primenjenih umetnosti, odlučivao je o četiri najbolje minijature, dok je počasni žiri doneo odluku o najboljoj mladoj autorki. Njima su uručene novčane nagrade u iznosu od po 1.000 evra, koje predstavljaju podsticaj za dalji rad i usavršavanje.

 Nagradu stručnog žirija za najbolju minijaturu urađenu u tehnici veza dobila je Zorica Jovanović iz Boljevca, za necanu čipku nagrađena je Gordana Vidanović iz Bele Palanke, dok je u kategoriji tkanja najbolja bila Evica Đurić iz Velikog Gradišta. Priznanje u kategoriji pustovanja vune dobila je Ljiljana Mišetić iz Odžaka. Za najboljeg mladog autora počasni žiri proglasio je Danijelu Arađanski iz Kikinde. Priznanja nagrađenim autorkama uručila je Ana Žegarac, pomoćnik direktora Nacionalne agencije za regionalni razvoj, dok je nagradu najuspešnijoj mladoj autorki predao Slobodan Bata Spasojević, modni dizajner, član počasnog žirija.

 Ideja Etno mreže je da izložba, koja se održava po drugi put, postane tradicionalna, a glavni cilj je osnaživanje udruženja proizvođača rukotvorina u partnerskim opštinama istočne Srbije, podsticanje njihove kreativnosti i podrška (samo)zapošljavanju žena iz ruralnih, manje razvijenih predela

Kancelarija za inkluziju Roma je realizacijom projekta  Poboljšanje zaposlenosti Roma u AP Vojvodini  obezbedila otvaranje prvih deset firmi u Vojvodini.

 Kancelarija za inkluziju Romaje u februaru ove godine pokrenula projekat „Poboljšanje zaposlenosti Roma u AP Vojvodini“. Projekatu trajanju od dve godine je vredan 237.749 evra, koji sufinansira Evropska unija, a partnerna projektu je Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Vlade Vojvodine.

Osnovni cilj projekta Poboljšanje zaposlenosti Roma u AP Vojvodini je  unapređenje društveno ekonomskog razvoja i društvena inkluzija romske zajednice u Vojvodini.  Specifičan cilj projekta jeste stvaranje novih mogućnosti za zapošljavanje za članove Romske nacionalne zajednice u AP Vojvodini, putem povećavanja motivisane radne snage koja ima neophodne kvalifikacije u sektoru proizvodnje i uslužnoj delatnosti. Projekat će se realizovati u 20 opštini, a to su: Novi Kneževac, Kikinda, Sombor, Apatin, Kula, Bečej, Žitiste, Odžaci, Srbobran, Žabalj, Zrenjanin, Novi Sad, Beočin, Inđija, Ruma, Pećinci, Pančevo, Kovin, Bela Crkva i Senta.

Ovom prilikom  Kancelarija za inkluziju Roma AP Vojvodine je podržala romske preduzetnike pri otvaranju 10 firmi. Preko programa samozapošljavanja romski preduzetnici će dobiti svu neophodnu kancelarijsku opremu, koja podrazumeva logo firme, pečat, web sajt, kompijuter i multifunkcijski uređaj. Osim logističke podrške, obezbeđena je i tehnička podrška, odnosno, usluge knjigovodstvene agencije  u prvih šest meseci poslovanja. Celokupan rad firme će u prvih šest meseci pratiti mentori.

Direktor Kancelarije za inkluziju Roma, Duško Jovanović će ovom prilikom uručiti 16 subvencija u iznosu od 3.200 000,00 dinara za 10 novootvorenih firmi.

Početkom sledeće godine se očekuje otvaranje još deset firmi na teritoriji AP Vojvodine. Zainteresovane osobe za pokretanje sopstvenog biznisa će uskoro  moći da počnu  sa prijavljivanjem. Angažovani mentori će biti na raspolaganju, kad je u pitanju obuka i pisanje poslovnog plana.

Kancelarija za inkluziju Roma je izašla u susret i osobama, koje nisu zainteresovane da otvore firmu, već da se usavrše ili se osposobe za neko novo zanimanje. Kancelarija će sredinom februara organizovati obuke za različita zanimanja za 150 osoba širom Vojvodine.

U Gradskoj upravi Loznice, Grad Loznica i opštine Mali Zvornik, Ljubovija, Krupanj i Osečina potpisale su Memorandum o razumevanju. Memorandum se odnosi na partnersku saradnju u razvoju projekta “Istraživanje bogatstava Podrinja”, kao deo komponente 3 RSEDP2 programa, čiji fokus su upravo opštinska partnerstva. Razvoj projekta se odnosi na unapređenje turizma u regionu kroz integralne turističke ponude i povećan nivo njihovog kvaliteta. To će doprineti poboljšanju turističke infrustrukture, marketinga i promocije, razvoju ljudskih resursa i inovacijama koje će sve rezultirati povećanjem broja turista, a samim tim i povećanju prihoda i ekonomskih efekata turizma.

“Značaj izgradnje partnerstva je značajna u pogledu pristupa finansiranju i poboljšanju turističkih kapaciteta u regionu” – rekao je Saša Bogdanović, zamenik predsednika opštine Krupanj na ceremoniji.

Osim toga, koordinator partnerstva, Ljiljana Nikolić naglasila je da će partneri zajednički odrediti probleme i definisati ciljeve i aktivnosti na promociji regiona domaćim i stranim turistima. “Mi ćemo uspostaviti mrežu naših turističkih organizacija, odrediti projekte i objediniti ponude. Ne želimo da nastupa pojedinačno već ćemo predstaviti svoje turističke potencijale u partnerstvu “- rekla je Nikolić tokom potpisivanja Memoranduma.

Od 23. do 28. oktobra održano je studijsko putovanje u Poljsku, namenjeno predstavnicima instotucija i organizacija – nosiocima regionalnog razvoja i partnerima RSEDP2 programa u njegovoj realizaciji. Putovanjem su obuhvaćene sledeće ključne teme:

• Regionalna politika na nacionalnom nivou
• Strategija i program regionalnog razvoja
• Programi i mere podrške inovacijama i konkurentnosti sektora malih i srednjih preduzeća;
• Uloga regionalnih razvojnih agencija NUTS2 i NUTS4 nivoa u sprovođenju socio-ekonomskog razvoja
• Nacionalna mreža za pomoć malim i srednjim preduzećima
• Kreiranje mera i instrumenata za pomoć malim i srednjim preduzećima od strane regionalnih i lokalnih institucija sa posebnim osvrtom na transfer tehnologije;
• Korporativna društvena odgovornost u pružanju podrške lokalnim inicijativama i društvenim preduzećima.

Delegati iz svih srpskih regionalnih razvojnih agencija, predstavnici Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Nacionalne agencije za regionalni razvoj i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj su učestvovali u ovom studijskom putovanju.

Tokom studijske posete svi učesnici su imali priliku da učestvuju u međunarodnoj konferenciji “Efektivni instrumenti kao podrška teritorijalnom razvoju”, koja je održana u Varšavi u sklopu predsedavanja Poljske Savetom Evropske unije 2011. Ključna tema konferencije bilo je jačanje urbane dimenzije i lokalnog razvoja u okviru kohezione politike. Prezentacije su održali uvodničari, uključujući i gospodina Johanesa Hana, Komesara za regionalnu politiku Evropske komisije, i Mercedesa Bresso, predsednika Komiteta regiona.

Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije i Poljske potpisala su Memorandum o razumevanju i bilateralnoj saradnji, razmenu iskustava i umrežavanja.

Program studijske posete obuhvatio je i sastanke sa Ministarstvom regionalnog razvoja, poljskom agencijom za razvoj preduzeća, Bankom Gospodarstva Krajovego – nacionalna banka za razvoj, dvema regionalnim razvojnim agencijama u Varminsko-Mazurskom regionu i centrom za transfer tehnologije Varminsko-Mazurskog univerziteta.

“Sušara za voće kojom upravlja asocijacija je trenutno u svom probnom periodu i naredne godine će biti u potpunosti angažovana za nova pakovanja i plasiranje proizvoda na strana tržišta, zahvaljujući upravo projektu Bašta Srbije.”

Dragan Pavlović, “Zlatno brdo” Voće i vinogradari

Ciljevi projekta:

• Povećanje konkurentnosti i mogućnosti zaposlenja u poljoprivrednom sektoru i srodne usluge u Braničevskom i Podunavskom region
• Pomoć poljoprivrednim proizvođačima da jačaju svoju saradnju u okviru regiona u cilju poboljšanja pristupa regionalnim i međunarodnim tržištima
• Partneri na projektu:
• Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije
• Braničevsko-Podunavski region
• Gradovi Požarevac i Smederevo
• Opština Žagubica, Petrovac na Mlavi, Veliko Gradište, Velika Plana, Smederevska Palanka
• 150 poljoprivrednih proizvođača iz regiona
• Poboljšanje kvaliteta postojećih poljoprivrednih proizvoda u cilju povećanja konkurentnosti na domaćem kao i međunarodnom tržištu
• Pružanje pomoći proizvođačima da razviju nove proizvode sa dodatnim vrednostima kako bi proširili svoj portfolio proizvoda i povećali udeo na tržištu
• Razvijanje rešenja i biznis planova za pakovanje, promociju i plasman proizvoda u cilju poboljšanja marketinga prema velikim poljoprivredno-prehrambenim proizvođačima

Uticaja projekta:

• Veća konkurentnost i veći broj radnih mesta u sektoru poljoprivrede i srodnih usluga u region
• Biznis planovi pripremljeni za tri udruženja: Udruženje uzgajivača cveća “Smederevski Đurđevak”, Udruženje uzgajivača voća “Požarevac” i novoosnovanog udruženja “Povrtari Tribroda”
• Poboljšana komunikacija i razmena informacija između poljoprivrednih proizvođača – osam udruženja poljoprivrednih proizvođača iz Petrovca na Mlavi i Smederevske Palanke dobilo računarsku opremu i ponuđene sui m obuke na računarima.
• Bolje planiranje zaštitnih mera protiv loših vremenskih uslova putem agro-meteorološke stanice postavljenje u Smederevskoj Palanci u septembru 2010.

‘Bašta Srbije’ – Pomoć srpskom poljoprivrednom sektoru

Proizvodnja I uzgajanje cveća je relativno mlada grana u poljoprivredi Braničevsko-Podunavskog regiona i uglavnom je centrirana u Velikom Gradištu, Požarevcu i Smederevu. Broj rasadnika i novih proizvođača koji baziraju svoje prihode na uzgoju cveća se povećava. Jedna od tih preduzetnika je i porodica Živić. Ona se ovim poslom bavi od 2000. Godine. Pod okriljem projekta Bašte Srbije, Zoran i Jasna odlučili su da se pridruže regionalnim naporima da se ovaj segment poljoprivrede pospeši. “Nas dvoje smo počeli proizvodnju cveća zajedno i porodični biznis će sada biti prenet i na naše ćerke – studenta hortikulture i pejzažne arhitekture”, objašnjavaju Živići. Najznačajnije vrste biljaka koje rastu u ovom regionu trenutno su godišnje biljke (petonija, begonija i druge vrste), perene i ukrasne trave. “Mi uživamo gledajući ih kako rastu tokom cele godine do prvih pupoljaka pa sve do trenutka kada sa ponosom možemo da ih iznesemo na domaće tržište i cvetne izložbe. Ispunjava nas kada vidimo naše cveće kako krasi balkone i dvorišta, gradske trgove i parkove u regionu. Zahvalni smo projektu Bašta Srbije pod kojim ovako lep segment poljoprivrede dobija još istaknutije mesto I u našim umovima i našoj ekonomiji “, objašnjavaju Zoran i Jasna iz rasadnika Živić u Mihajlovcu.

Mesto dešavanja naše priče je Timočka krajina. Timočka krajina obuhvata Zaječarski i Borski upravni okrug sa gradom Zaječar i opštinama: Boljevac, Sokobanja, Knjaževac, Bor, Kladovo, Majdanpek i Negotin. Ona se na severu se graniči sa Rumunijom a na istoku sa Bugarskom.

Timočka krajina je region raznolikosti. Samo u Timočkoj krajini istog dana možete da pecate ili jedrite na Dunavu, relaksirate se u nekoj od banja ili skijate na nekom od skijališta, da budete na najnižoj tački Srbije i nadmorskoj visini od svega 32m u Negotinskoj niziji i na najvišem vrhu Srbije (2.169 m) na Staroj planini.

Intervjuisali smo direktora Regionalne agencije za razvoj Istočne Srbije – RARIS, g-dina Vladana Jeremića, kao nekog na čelu prve akreditovane agencije:

Regionalna agencija za razvoj Istočne Srbije – RARIS je jedna od najranije formiranih agencija ovog tipa u Srbiji i svakako prva zvanično akreditovana kod nas. Šta je do sada sve uradjeno i postignuto i koji su Vam naredni najvažniji ciljevi?

Nažalost, postoji dug spisak ograničenja koji sprečavaju opštine u Timočkom regionu da drže korak sa spoljnim svetom poput slabosti postojećih struktura ekonomskog razvoja, nedovoljno dostupne informacije o raspoloživosti i korišćenju resursa i potencijala i ograničenja za lokalni i regionalni ekonomski razvoj, centralizovani sistem javnih finansija i manjak finansijskih resursa na regionalnim i opštinskim nivoima, infrastrukture, izostanak istraživanja i razvojnih investicija u ovom regionu, nedovoljno razvijeno preduzetništvo i poslovno znanje i veštine itd. Kao rezultat ovih ograničenja, Timočki region zaostaje za većinom regiona u Srbiji. Zbog svega toga su ključni predstavnici regiona 2007. godine doneli odluku da urade nešto i sami i osnovali RARIS – Regionalnu agenciju za razvoj istočne Srbije i organizacija za koju se s punim pravom može reći da je 100% made in Serbia.

Medju osnivačima RARIS-a nalaze se opštine Majdanpek, Kladovo, Bor, Negotin, Knjaževac, Boljevac i Sokobanja i grad Zaječar, Regionalna privredna komora iz Zaječara, Fakultet za menadžement Zaječar, dva preduzeća i jedan NVO.

Cilj RARIS-a je podrška razvojnim inicijativama zasnovana na institucionalnom umrežavanju i partnerstvima koja imaju za cilj održivi razvoj istočne Srbije.

RARIS ima mali tim sačinjen od ljudi sa velikim iskustvom na sličnim poslovima, sa širokim spektrom znanja koje će omogućiti pokrivanje široke lepeze programa. Mi usaglašavamo svoje aktivnosti sa osnivačima kroz redovne kontakte sa opštinskim kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj čije je osnivanje RARIS inicirao i pomogao.

Dugoročna institucionalna održivost RARIS se ostvaruje kroz model finansiranja iz više izvora – godišnje članarine osnivača, koja se kreće u visini oko 0,14% od opštinskih budžeta, naknade za pružene usluge i kroz realizaciju projekata. Medju glavnim aktivnostima naše agencije možemo navesti identifikaciju regionalnih projekata i aktivnosti na njima, pripremu i implementaciju projekata, promociju i umrežavanje, lobiranje i zastupanje interesa i edukaciju.

Šta biste izdvojili kao najveći uspeh agencije u ovom periodu od njenog osnivanja?

RARIS je, po ocenama osnivača i partnera, ostvario rezultate preko očekivanih. Vrlo brzo smo uspeli da uspostavimo dobru saradnju sa osnivačima, da napravimo širok krug partnera kao sa domaćim tako i sa medjunarodnim insitucijama. Neki od rezultata su svakako to što su problemi, potencijali i ideje Timočke krajine postali dostupni većem krugu nosioca procesa odlučivanja, ojačana svest za potrebom zajedničkog rada i razvijanja partnerstva u regionu, pripremljeno i podneto za finansiranje više od 35 predloga projekata, obezbeđena sredstva za realizaciju 18 projekata, ukupna vrednost do sada odobrenih projekata je oko 8 puta veća nego što su doprinosi, odnosno članarine osnivača.

Izdvojio bih i nekoliko projekata RARIS-a na koje smo posebno ponosni, a među njima gasifikaciju istočne Srbije za koju je RARIS obezbedio sredstva kako bi se izradila studija održivosti, zatim regionalna deponija za koju smotakođe obezbedili sredstva i vodili deo projekta, a ovih dana, u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja i kabinetom potpredsednika Vlade zaduženog za evropske integracije, nastavlja se dalja izrada tehničke dokumentacije za izgradnju regionalne deponije Halovo. Takođe smo pružili pomoć opštinama u obuci ljudi i opremanju kancelarija za uspostavljanje LER kancelarija, već tri godine radimo na promociji istočne Srbije kao nove turističke destinacije kroz novi web sajt, promotivni materijal, studijska putovanja i brojne prezentacije. Naša agencija isto tako već treću godinu za redom radi kao Regionalni centar za podršku ruralnom razvoju istočne Srbije, a uspostavljena je i funkcionalna mreža koju čine područne kancelarije u 9 opština. Invest in Timok Region je naš najsvežiji projekat kojim ćemo nastojati da ovaj region približimo stranim investitorima, a ono što bih svakako izdvojio kao poseban rezultat u domenu strateškog poslovanja je završena regionalna strategija razvoja, iz septembra ove godine, čime su stvoreni uslovi za planiranje i pripremu regionalnih razvojnih projekata.

RARIS je, shodno svim ovim učincima, od 16. maja 2011. godine postao i prva akreditovana regionalna razvojna agencija u Srbiji.

Ko su sve partneri Vaše agencija i na koji način ste sa njima povezani?

RARIS ima izuzetnu saradnju sa više domaćih institucija i organizacija. To se pre svega odnosi na Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja. Ono što nas čini zadovoljnim je činjenica da je naša komunikacija sa ovim Ministarstvima zaista „dvosmerna“, odnosno da možemo sa njima ozbiljno da razgovaramo i o načinima rešavanja odredjenih problema u regionu i predlažemo rešenja. Imamo potpisane posebne Protokole o saradnji sa Republičkom agencijom za prostorno planiranje, SIEPA-om, Nacionalnom korporacijom za razvoj turizma i Evropskim pokretom u Srbiji.

Posebno nam je važna saradnja sa Delegacijom EU u Srbiji zahvaljujući kojoj je RARIS, zajedno sa još nekoliko Regionalnih agencija koristio tzv. operativni grant. Zahvaljujući upravo ovom grantu naša agencija, pored ostalog, pomaže pripremu 10 velikih infrastrukturnih lokalnih ili regionalnih projekta – što znači da RARIS svakoj opštini pruža pomoć (uključujući i finansiranje dela potrebne dokumentacije) da pripremi po jedan projekat vredniji od €2mil.

Šta je Vaš lični izazov u daljem radu i kako biste na kraju ocenili period koji je za Vama?

Drugi kažu da RARIS radi dobro. Naši osnivači su zadovljni jer mi zaista pokušavamo da odgovorimo na njihove potrebe. Partneri sa kojima saradjujemo su takodje zadovoljni jer znaju da na RARIS mogu da računaju kao pouzdanog i realnog partnera koji će sve što se dogovori da odradi na najvišem nivou. Mi nismo do kraja zadovoljni. Pre svega zato što su potrebe regiona toliko velike da jedan mali RARIS, sa par ljudi na njih ne može da odgovori u punoj meri. Ono čime smo zadovoljni je da polako postavljamo dobre osnove za budućnost. Čeka nas veliki posao i siguran sam da će RARIS učiniti sve da radimo još bolje i kvalitetnije.

Mlekare članice Klastera sireva JUG su predstavile široku lepezu svojih proizvoda građanima Pirota na Tijabari, pored česme Guševice, u četvrtak, 01. decembra.

Udruženje “Klaster sireva Jug” zajedno sa Opštinom Pirot i Upravom za poljoprivredu i razvoj sela na konferenciji za štampu u 13.00 sati, najavilo je Karavan koji će obići deset gradova juga Srbije.

Vesna Lazarević, stručni saradnik Opštine Pirot za poljoprivredu, rekla je da je cilj da se “proizvođači i prerađivači povežu, zajedno nastupe na tržištu, da se zaštite proizvodi i očuva njihov kvalitet”.

“Veoma je važno ujednačavanje kvaliteta, kao i zajednički nastup na tržištu, a EU traži takve proizvode”, rekla je ona.

Karavan je počeo u Pirotu jer je taj grad “kolevka kačkavalja”. Lazarević je dodala da će građani tokom tog karavana moći bolje da upoznaju proizvode, saznaju gde i po kojoj ceni mogu da se kupe i da se uvere u njihov kvalitet. Proizvodnja sireva na jugoistoku Srbije ima dugu tradiciju, a pirotski kačkavalj se pre Drugog svetskog rata izvozio u velikim količinama i na tržište Amerike.

Pored predstavljanja proizvoda i proizvođača građana, svrha predstavljanja Klastera sireva JUG na karavanu sireva je bila i promocija autohtonih vrsti sireva sa juga Srbije, radi utemeljenja robnih marki proizvoda, što je ujedno i moto ove manifestacije. Karavan sireva je bio prvenstveno promotivne prirode – sirevi sa juga su našli svoje mesto promocije proizvoda i novih ukusa publici koja se na najbolji način uverila u široku lepezu visoko kvalitetnih sireva i kačkavalja.

Učesnici u okviri klastera su predstavili sledeće proizvode:

• Lazar d.o.o Blace je ponudio fetu, koja se smatra jednim od najzdravijih sireva
• Niška Mlekara, je učesnicima karavana ponudila široku lepezu proizvoda: baby mozzarella, Niški kačkavalj, Pirotski kačkavalj i feta sir
• D.o.o za prepradu i konzerviranje mleka “Mlekara Leskovac”, je na karavanu premijerno predstavila potrošačima novu seriju specifičnih proizvoda: Leskovački ljuti kačkavalj, Leskovački dimljeni kačkavalj, Leskovački dimljeni topljeni ljuti sir, Leskovački topljeni sir
• Mlekara „Dračje“ Bela Palanka, je predstavila sir koji se najviše konzumira u Nišavskom okrugu-kravlji sitan sir
• D.o.o „Betas Mlek“ Bela Palanka, je pokazala da se beli sir u kriškama karakteriše blagim slano-kiselim sirnim testom, mekše, nežnije konzistencije, na preseku porcelanskog sjaja i povezane strukture.
• Mlekara „Macko“ Pirot, jedan od proizvođača klastera sireva JUG, koji na tradicionalan način, uz primenu savremenih tehnoloških rešenja proizvodi kačkavalj, je dokazao kvalitet Pirotskog kačkavalja
• „Borjana“ d.o.o., Mlekara „Natura“ Pirot, je potvrdila da je koziji sir, sa svojom iskonskom belom bojom i različitim ukusima jedan od najupečatljivijih prehrambenih proizvoda na svetu – skromna osnova za neke, gurmanski užitak za druge.
• Mlekara „Barbeš“, Donji Barbeš, Gadžin Han, je svojim belim kriška sirom koji zri u slanom rastvoru koji doprinosi formiranju senzornih svojstava karakterističnih za ovu vrstu sira vratila utvrdila vidno mesto u sirarskoj proizvodnji na jugu Srbije
• Mlekara „Stara Planina“, Dimitrovgrad je dokaz da se u dobar sir slije se sva priroda okoline u kojoj se pravi. Voda, vazduh, vetrovi, trava, aromatično bilje podnožja Stare Planine, daju sirevima i kačkavaljima ove mlekare prirodni pečat kvaliteta po kome je i bio prepoznat na karavanu, koji se pravi po tehnologiji starih bačija.
• Doo „Pimlek Plus“ Pirot –Tradicionalna proizvodnja Pirotskog kačkavalja , koje je iznedrila tehnologiju kačkavalja i nije nestala, što je dokazala ova mlekara
• ZZ „Aeckop“ Svrljig - tradicionalni proizvođač brendiranog svrljiškog belmuža koji ima zaštićeno geografsko poreklo, dobijen od punomasne mešavine kravljeg i ovčijeg sira uz dodatak žutog kukuruznog brašna je predstavio ovaj jedinstveni proizvod u svetu široj javnosti
• Mlekarska škola sa domom učenika „Dr Obren Pejić“ Pirot – kačkavalj elastične kore koja postepeno prelazi u testo, prilagođena brdsko-planinskim južnim predelima sa suvom i toplom klimom što mu daje niz preimućstava nad drugim vrstama sirevima je pokazao autentični Pirotski kačakvalj.

Svi predstavnici su prepoznali Etno mrežu kao organizaciju koja im pruža pomoć pri uvođenju standarda kvaliteta, kako u proizvodnji tako i u obrazovanju kroz treninge tradicionalnih tehnika. Prednosti mreže su takođe naglašene i kroz zajednički nastup prema institucijama i potencijalnim donatorima, kao i u nabavljanju materijala i zajedničkim promotivinm nastupima.

Jedan od glavnih ciljeva projekta “Zapošljavanje u ruralnim oblastima” Etno mreže je promovisanje organizacije i proširenje broja vrhunskih etno zanata i proizvođača koji koriste tradicionalne tehnike starih zanatlija. Ovaj projekat je finansiran od strane Evropske unije, preko RSEDP2 Grant šeme.

U sredu, 30. novembra, u Beogradu Art Hotel, Srpska filmska asocijacija održala je ‘Film Friendly’ konferenciju – prvu u nizu aktivnosti u okviru projekta ‘Srbija kao filmsko okruženje’, koji se sprovodi kroz grant šemu RSEDP2 projekta, a koji finansira Evropska unija.

Ova radionica je pre svega imala za cilj da predstavnike lokalnih vlasti, opština, javnih i državnih preduzeća, kao i filmske kompanije upozna sa ciljevima ovog projekta.

Specijalni gost konferencije bio je Martin Kaf, izvršni direktor Udruženja međunarodnih filmskih komisija (AFCI) koji je, zajedno sa g-đom Anom Ilić – Izvršnim direktorom Srpske filmske asocijacije, ilustrovao modele saradnje javnih institucija i filmskih preduzeća, kao i uspešne primere opština i država koje se danas smatraju okruženjima posvećenim filmskoj industriji.

Tokom prezentacije navedeni su mnogobrojni primeri zapošljavanja u sredinama koje su sistemski pristupile privlačenju filmskih i televizijaskih produkcija. Na ovaj način bi angažman mogle da pronađu mnoge industrije kao što su turizam, tekstilna industrija, građevinarstvo, ugostiteljstvo i preduzeća za preradu drveta, prevoz, usluga, itd.

“Obezbeđivanje mogućnosti za filmsku, serijsku i TV produkciju u Srbiji neće samo stvoriti dodatne poslove već i dodatno poboljšati lokalne ekonomije, stimulišući manjih lokalnih preduzetnika, i stvoriti odličnu platformu da Srbija promoviše svoje turističke i poslovne kapacitete”, rekao je Martin Kaf, izvršni direktor Udruženja međunarodnih filmskih komisija.

]]> http://www.rsedp2serbia.eu/sr/vesti/dogadjaji/srbija-kao-film-friendly-okruzenje/feed/ 0